I dalje isto

Mene više zanima dokle će tako.Jednostavno mi je dosta ovog bioritma. Uglavnom sve je manje više isto ko i prethodnih dana.Razgovori na msn-u i nesanica svake noći. A i razgovori ugodni. Još nikako da uglavim sastanak sa kolegom blogerom. Nadam se da će to biti uskoro.Ni druge blogove pardon ni na drugim svojim blogovima nešto ne pišem već se manje mučim s ovim. Zašto? Zato jer sam ga odlučila pisati svaki dan.Onda mi se omakne pa moram pisati par dana jer spremim samo koju rečenicu dvije u draft. Srećom da i ta opcija postoji. A onda treba se i sjetiti što je bilo tih dana. E tu sam malo slaba. Pamćenje mi nekad zakaže. A bezveze imam neka dva programa za pisanje dnevnika i mogla bi ih koristit te u toku dana napisat nešto i na kraju sve kopirat i priljepit ovdje. Al neću baš,ono nekak sam magarasta. Uvijek kad su neke promjene u pitanju opirem se,al ionako mi je život dosadan i možda mi baš one razbiju tu kotlotečinu. A kotlotečina je baš ono što ne volim.Osim toga ko je voli? Manje više nitko. A onda mogla bi se raspitat kako da stavim brojač i linkove ovdje.Osjećam se nekako golo bez toga. A htjela bi i dizajn promjeniti što je izgleda jako teško ovdje. Ma što ja uvijek nešto kao da ću napravit pa onda ne napravim ništa. To je moja boljka i jedna od najvećih mana.