Dokle će ovako?

Vec dva dana nikako da dodem u kontakt s frendicom jer kad god pogledam na icq ona je offline.Skype nemam instaliran tako da ni tu ne mogu komunicirati s njom,mislim virtualno. A nevirtualno ne mogu nikako jer osim što je kilometrima daleko ko zadnji baksuz izgubila je mobitel a novi još nema.Mislim to joj je 10 ali nikako da shvatim kako ih je uspjela tolko pogubiti. Fiksni broj joj neznam a ionak bi bilo komplikacija jer njeni baš neznaju za forum.Uglavnom došla joj je cimerica pa je jedino tako mogu opravdati.Moj problem sa spavanjem još uvijek traje,a to je dio PMS-a. Ma moram se natjerati da legnem ranije, da manje visim na netu i da počnem nešto radit (ovdje mislim na spremanje svoje sobe).Od onih CD-a što sam pronašla jedan sa irskom muzikom i ko za inat mi preskače. Hmmmm. A morat ću poskidat domaće muzike da slušam na mp3 player-u. Mislim da mi nekak to najviše fali u ovom periodu. Premalo slušanje muzike. CD player mi je crko dakle ostade mi radio na mobu,mp3 player i komp.A liniju mogu slušat kad starog nema doma.Poslije svojeg povratka iz grada zatekla sam dirljiv prizor barem meni. Mačkicu na ulici al ipak na pločniku i dvoje ljudi koji žele nešto učinit al ne mogu. Nisam mogla ostat ravnodušna i na kraju vijećanja odlučeno je da odnesem mačku u svoje dvorište. Podosta mi se otimala al sam ipak uspjela. Kardinalnu grešku sam napravila što sam zamolila susjedu da joj da jesti a ona mi je odmah počela srati. Vidjela sam kak ju je velka mačka gledala,samo se nadam da joj nije napravila ništa loše. Brže bolje sam zbrisala da ne bi otišla za mnom.Poslije toga je pala kiša, a tko zna hoću li ikad saznat što je bilo sa macom. Samo da je nije auto zgazio mad ih ionako ima malo u dvorištu. I dalje je PMS na snazi.