Malo drugačiji dan

Ni sinoć nisam spavala svega cca tri sata al hajde barem me stara nije trebala buditi. Dakle danas sam išla u bolnicu na scintigrafiju.I kad sam došla tamo,naravno prethodno sam se javila na šalter da me upute di da idem i da platim participaciju.I onda ono neizbježno,čekanje u hodniku među gomilom ljudi i gomilom vrata sa brojevima. Čekanje da čuješ svoje ime i da uđeš kroz ta vrata. Ionak nisu počeli kad treba dakle u 7 30 već tek u 8.00.Valjda zato jer su morali pokupiti uputnice. Zbog radi toga čekanja sam se rasplakala. Srećom da me nitko nije skužio jer sam sita objašnjavanja.Najbolje mi je bilo kad su me prozvali,a ja iza vrata.Dobila sam injekciju sa tom nekom tekućinom i malo sam zajaukala. Ah nisam mogla bez toga.A onda u čekaonicu čekat da me prozovu za snimanje.Tu je bilo par žena pa smo kratile vrijeme pričajući,al nisam ni dugo čekala da dođem na red.I kad su me prozvali ja legla na ležaj,skinula naočale i dala joj ih te zažmirila. Neznam čemu bi bilo potrebno da držim oči otvorene. Malo je bilo problema sa namještanjem glave. Mislila sam skoro da će mi visit. To sam joj i rekla. Sam postupak je trajao nekoliko minuta i nije bio nimalo neugodan.Osjećala sam se ko u prostoriji sa klimom samo što se ležaj malo pomicao da bi me na kraju popipala po vratu di se nalazi štitnjača.I na kraju morala sam još pričekat da odem kod doktora.Ni tu nisam dugo čekala,doktor mi je pogledao sliku,tražio nalaze i tamo nešto zapisivao,popipao me i bila sam gotova. Dakle nisam nešto pretjerano boravila u bolnici i u pola deset sve je bilo gotovo.Pošto je bio lijep odlučila sam se prošetati barem do Trga. I tako prolazeći Ilicom ušla sam u dvorište Likovne akademije.I tako sam ja došla i sjela za kamenu klupu jer to je još jedino što je ostalo od 10 godina otkad su sve počeli mjenjati.Tamo sam srela jednu ženu sa psom iz susjedne zgrade.U biti njen pas se nešto uzvrtiooko mene i počeo lajat. I tak sam ja popričala s tom ženom o akademiji,nostalgiji i slično. Uglavnom završismo razgovor ,ona ode a ja ostadoh i bacih se na slikanje. Jedino što kad sam htjela ući unutra portirka mi je nešto srala te sam je poslala u rodno mjesto. A svi znamo di se ono nalazi.Još sam malo prošetala po gradu i pravac kući.Poslije toga zna se što slijedi.Tako da se današnji dan malo razlikovao od ostalih. I sad me još čeka ta punkcija i nalazi pa tek onda mogu vidit kad ću otprilike otići u Osijek. Baš sam bila nostalgična dok sam bila tamo i vidjela što se sve u 10 godina promjenilo.